16. октобра, у Научном клубу РЦУ, одржана је радионица за ужичке предшколце у оквиру пројекта " Сунчев сат на мојој руци".
Аутори пројекта су Снежана Тошовић, професор математике у ОШ „Танаско Рајић“ у Чачку и Олга Дукић, професор физике и математике у ОШ „Вук Караџић “ у Чачку, док су улогу вршњачких едукатора имале Анастасија Богићевић, ученица седмог разреда ОШ „Вук Караџић “ и Александра Вујичић, ученица седмог разреда ОШ „Танаско Рајић“. На самом почетку деци је објашњено шта ће се радити у току радионице и видели су радове урађене на у току пројекта одржаног прошле године.
Након уводне интеракције и разговора са децом о науци и њиховом разумевању појмова прошлост и будућност, у биоскопској атмосфери малишани су пажљиво погледали кратак цртани филм „Балтазар“. У току пројекције, водио се разговор о ономе што се приказује у филму, тачније о сату и начинима мерењу времена кроз историју. Након тога деца су радо одговарала на неколико питалица и загонетки везаних за време, а каснија питања постављена деци су била везана за то како знају колико је сати ако немају сат,а том приликом су добијени маштовити и духовити одговори који су укључивали и знање о томе зашто је у неким земљама мрак када је у осталим дан.
Сам развој начина мерења времена деци је укратко објашњен кроз примере врста сатова , односно мерења времена уз помоћ сунчаног , пешчаног, воденог, звезданог сата, затим уз помоћ свеће, људског тела и сенке кроз различита годишња доба, тачније месеце у години. Наредни цртани филм је приказао Микија,Шиљу и Пају Патка како чисте унутрашњост великог сата, чиме су се деца упознала са сатним механизмом и разним „кваровима“ на занимљив и шаљив начин.
Пре почетка практичног дела прављења сатова у облику наруквица или огрлица,деца су имала прилику да виде фотографије прошлогодишње радионице одржане у Чачку за нешто старију децу. Затим су малишани распоређени у две групе а на столове испред њих су стављени разни материјали од којих су, уз помоћ васпитачица, вршњачких едукатора и аутора пројекта, требали да направе накит у облику сата по жељи и избору. На располагању су им били пластелин, глина, ластиши, разнобојне тракице, перле и папири, а једино им употреба маказа, хефталица и лепка била ограничена. Многобројне идеје и дечија машта, убрзо су расположиви материјал претворили у различите наруквице и огрлице које су имале облик или изглед сата. Једни другима су поносно показивали своје радове и са широким осмехом на лицу их излагали на столу предвиђеном за завршен накит, разгледајући како су други урадили „задатак“.
Извор: http://pasaz.rs/suncev-sat-na-rukama-uzickih-sestogodisnjaka/
